[:en]From biogeographical point of view, the high-mountain belt of the National Park Mavrovo is inhabited by a complex of floristic and faunistic elements of Oreo-Tundral (Arcto-Mountain or Arcto-Alpine) biogeographic origin. The Oreo-Tundral Complex is represented by animal and plant species whose distribution range is restricted to the arctic and sub-arctic region and the high-mountain belt (over the forest belt) of the higher mountains, throughout Central and partly Southern Europe. The Sub-complex of Palaeo-Oreal (Palaeo-Mountain) or Relict – Mountain floristic and faunistic elements, within which are included and the glacial endemic species, is also quite well represented in the high-mountain belt of the National Park Mavrovo.
Notwithstanding the fact that on the territory of the Protected Area National Park Mavrovo, coniferous forests of taiga type (spruce and fir forests) accompanied with birch and aspen trees covers relatively small areas, the Boreal (Siberian) complex of floral and faunal elements is represented by highest level of species richness and population density compared to all other high mountains in the Republic of Macedonia.
The Complex of species of Broadleaved Arboreal origin is mostly represented by the Sub-complex of Ponto-Mediterranean (Eastern-Mediterranean) floristic and faunistic elements, which are dominating on National Level, as well as on the territory of the National Park Mavrovo. Within the Park, these species are present mainly on lower altitudes, represented by more sensitive species, while certain Mediterranean species penetrate up to elevations of 1,700 m asl, where only small number of species with wider ecological valence and distribution range are present.
The Complex of Eremial Floral and Faunal Elements are mainly consisted of the Sub-Complex of Species whose origin is from the Ponto Caspian Steppes. The distribution of these steppic faunal and floral elements is related with the grassland ecosystems and goes from the lowland grassland areas up to the high-mountain dry grassland ecosystems.
From aspect of aquatic zoogeography, the watershed of the Radika River belongs to the South Adriatic-Ionian Zoogeographic Region, which includes watersheds of the rivers in the South-western part of the Balkan Peninsula, from Montenegro in the North, to Peloponnesus to the South.
The origin of the fauna of Temporary waters is identical with the terrestrial fauna. In the aquatic biotopes on lower altitudes dominating is the Complex of Mediterranean Faunal Elements, while in the numerous temporary/semi temporary pools and ponds, including the glacial lakes on the higher altitudes, the fauna is of various zoogeographic origin, including: Siberian, Steppic, Caucasian, Arcto-Mountain and Palaeo Mountain.[:mk]

Биогеографијата претставува наука која се занимава со распространувањето на Биодиверзитетот низ просторни и временски рамки. Спецификите во распространувањето на видовите вообичаено се објаснуваат преку анализа на историските фактори, како што се специјацијата, глацијалните фази и исчезнувањето во комбинација со ареалот на распространување.
Зоналната варијабилност на температурата на планетата Земја довела до диференцијација на флората и фауната карактеристична за Тропскиот, Умерениот и Поларните Региони. Нашата биосфера е поделена на три основни животни простори или Биоциклуси (Екозони или Реалми): Мориња, Копно и Слатки води.
На територијата на Националниот Парк Маврово, копнениот и слатководниот биоциклус со сите свои суб‐категории се релативно добро застапени. Биохората Арбореал како субкатегорија на Биоциклусот Копно, опфаќа копнени подрачја со доволно влажна клима која овозможува развој на шумска и грмушеста вегетација. Таа е поделена на два биома: Бореал (Четинарски шуми) и Широколисен Арбореал (Листопадни шуми).
Биомот на Бореални или Сибирски четинарски шуми од типот на Тајга е оскуден со животни форми и богатство на видови, како резултат на неблагопријатните климатски услови, еколошката униформност и континуитетот на животниот простор. Тоа е причината зошто, најголемиот број на видови го населуваат целиот Палеарктички ареал на тајгата. Огромниот континуиран ареал на шумите на тајгата бил формиран во Пост‐глацијалниот период. Нивното потекло води од четинарските шуми кои ги преживеале Плеистоценските Глацијации во Манџурискиот, Монголскиот и Медитеранските рефугиуми.
Во Пост‐глацијалниот период, со покачување на температурата, флористичките и фаунистичките
елементи на тајгата се рашириле (мигрирале) не само кон Север, но исто така и кон повисоките зони на планините. На тој начин се формирале денешните четинарски шуми на нашите планини. Тие се блиски сродници со Бореалните шуми на Четинарската Тајга, бидејќи ги сочинуваат исти родови па дури и видови, придружени со одредени флористички и фаунистички елементи.
Независно од фактот што на територијата на Националниот Парк Маврово, четинарските шуми од типот на Тајга (смрчови и елови шуми) придружени со брези и јасен покриваат релативно мали подрачја, сепак Бореалниот (Сибирски) Комплекс на флористички и фаунистички елементи е најбогато застапен во однос на останатите планински подрачја во Република Македонија. Типични Бореални (Сибирски) елементи присутни на територијата на Паркот се следните видови:

Растенија: Picea abies, Juniperus communis nana, Vaccinium myrtillus, Populus tremula.
Пеперутки: Parnassius apollo, Thecla betulae, Brenthis ino, Limenitis populi, Erebia ligea, Aphantopus hyperantus.
Водоземци: Планински мрморец (Ichtyosaura alpestris), Планинска жаба (Rana temporaria), Голема крастава жаба (Bufo bufo).
Влечуги: Живородна Гуштерица (Zootoca vivipara), Шарка (Vipera berus).
Птици: Лешникарка (Nucifraga caryocatactes), Крстоклун (Loxia curvirostra), Елова чинка (Carduelis spinus), Елова сипка (Parus ater), Врбова сипка (Parus montanus), Жолтоглаво кралче (Regulus regulus), Лештарка (Bonasa bonasia), Голем тетреб (Tetrao urogallus), Црвенушка / Зимовка (Pyrrhula pyrrhula), Смреков дрозд (Turdus pilaris), Јастреб кокошкар (Accipiter gentilis), Јастреб осојад (Pernis apivorus), Сив сокол (Falco peregrinus), Голем шарен клукајдрвец (Dendrocopos major).
Цицачи: Мала ровчица (Sorex minutus), Водна ровчица (Neomys fodiens), Верверица (Sciurus vulgaris), Куна златка (Martes martes), Рис (Lynx lynx), Лисица (Vulpes vulpes), Волк (Canis lupus), Кафеава мечка (Ursus arctos).
Денешните широколисни (листопадни) шуми кои се среќаваат во Централна и Југоисточна Европа се преставени со биомот на Медитеранско‐Европски широколисни шуми, главно препознатлив преку присуството на дабови и букови шуми.
За време на Плеистоценските Глацијации Широколисниот Арбореал на Западниот Палеарктик бил засолнет (опстојувал) само на подрачјата долж Средоземното Море, вклучително и Анатолија. Во рефугиумите на овие подрачја, се одржала флората и фауната која денес е застапена во широколисните шуми на Централна и Југоисточна Европа, како и во Западна Азија.

На Балканскиот Полуостров, хетерогеноста е поизразена преку присуството на пониски биогеографски категории, како што се: Медитерански зимзелени шуми и макија, главно препознатливи преку присуството на шуми од фоја и макија, потоа Суб‐Медитеранско‐Балкански шуми, главно препознатливи преку присуството на дабови шуми и Балканско‐Средноевропски листопадни шуми, главно препознатливи преку присуството на букови шуми.
За време на Плеистоценските Глацијации, огромниот Медитерански Рефугијален Центар (Холо‐
Медитеран) немал континуиран ареал, туку бил поделен главно на два секундарни центри (подцентри): Атланто‐Медитерански (Западно‐Медитерански) и Понто‐Медитерански (Источно‐ Медитерански) во кој доминантна улога одиграл Балканскиот Полуостров.
Понто‐Медитеранскиот Комплекс на Арбореални Флористички и Фаунистички Елементи со своите видови доминира во флората и фауната на Република Македонија, како и на територијата на Националниот Парк Маврово.
Кај пооделни фаунистички групи а особено од фито‐географски аспект Понто‐Медитеранскиот Рефугијален Центар е подлабоко расчленет на суб‐комплекси на флористички елементи од локално рефугијално потекло, како што се: Панонски, Мезиски, Тракиски, Тесалиски, Епирски, Илирски и Далматински рефугијален под‐центар.
Кај најголемиот број фаунистички таксономски групи, зоогеографското потекло на видовите е од
поширок ранг, односно оценката се врши на примарно ниво како што е Медитерански Фаунистички Елементи или на секундарно ниво како што е Понто‐Медитерански Фаунистички Елементи.
На територијата на Република Македонија, комплексот на Медитерански Фаунистички Елементи е широко распространет, од јужните низински подрачја на кои се присутни најсензитивните Медитерански видови, па се до 1,700 метри надморска височина, до каде достигаат пооделни Медитеранските видови со поширока еколошка валенца и ареал на распространување. Од тие причини, најсоодветна анализа на вертикалната дистрибуција на Медитеранските Фаунистички Елементи е тесно поврзана со појасите на дабовите и буковите шуми.
Медитерански Флористички и Фаунистички Елементи тесно повразани со појасот на Дабови шуми (главно до 1,200 метри надморска височина):
Растенија: Quercus pubescens, Quercus cerris, Juniperus oxycedrus, Pistacia terebinthus, Carpinus
orientalis, Ostrya carpinifolia, Corylus colurna, Crataegus orientalis, Acer tataricum, Acer hyrcanum, Acer monspessulanum, Juglans regia, Pinus nigra.
Пеперутки: Pieris krueperi, Carcharodus flocciferus, Leptidea duponcheli, Zerynthia polyxena.
Водоземци: Поточна жаба (Rana graeca), Обична езерска жаба (Pelophylax ridibundus).
Влечуги: Блатна желка (Emys orbicularis), Ридска желка (Eurotestudo hermanni), Голем зелен гуштер (Lacerta trilineata), Кратконого гуштерче (Ablepharus kitaibelii), Лушпеста гуштерица (Algyroides nigropunctatus), Балкански гекон (Mediodactylus kotschyi), Балкански смок (Hierophis gemonensis), Ескулапов смок (Zamenis longissimus), Џитка (Platyceps najadum), Длабочелен смок (Malpolon monspessulanus).
Птици: Жаловна сипка (Parus lugubris), Шумска чучулига (Lullula arborea), Јастреб врапчар (Accipiter nisus), Зеленогушеста овесарка (Emberiza cirlus), Славеј (Luscinia megarhynchos), Жолна/ Вуга (Oriolus oriolus), Црвеноглаво кралче (Regulus ignicapillus), Жолтарче / Див канаринец (Serinus serinus), Кос (Turdus merula), Сојка (Garrulus glandarius).
Цицачи: Еж (Erinaceus roumanicus), Градинарска ровчица (Crocidura suaveolens), Голем потковичар (Rhinolophus ferrumequinum), Мустаќест ноќник (Myotis mystacinus), Белорабен лилјак (Pipistrellus kuhlii), Долгокрилест лилјак (Miniopterus schreibersii), Глушец камењар (Apodemus epimelas), Жолтогрлест глушец (Apodemus flavicollis), Шумски полв (Dryomys nitedula), Дива свиња (Sus scrofa), Дива мачка (Felis silvestris).
Медитерански Флористички и Фаунистички Елементи тесно поврзани со појасот на Букови Шуми (до 1,700 метри надморска височина):
Растенија: Fagus sylvatica, Fraxinus excelsior, Carpinus betulus, Corylus avellana, Qercus petraea, Berberis vulgaris, Ribes multiflorum, Sorbus aucuparia, Evonymus europaeus, Acer campestre, Acer pseudoplatanus, Sorbus torminalis.
Пеперутки: Spialia orbifer, Pieris ergane, Anthocharis damone, Melanargia galathea.
Водоземци: Македонски мрморец (Triturus macedonicus), Шарен дождовник (Salamandra
salamandra), Гаталинка (Hyla arborea), Горска жаба (Rana dalmatina), Зелена крастава жаба
(Pseudepidalea viridis).
Влечуги: Планинска гуштерица (Lacerta agilis), Слепок (Anguis fragilis), Белоушка (Natrix natrix), Скалеста гуштерица (Podarcis muralis), Зелен гуштер (Lacerta viridis), Планински смок (Coronella austriaca).
Птици: Буков певец (Phylloscopus sibilatrix), Дрозд пејач (Turdus philomelos), Сина сипка (Parus
caeruleus), Воденичарче (Sylvia curruca), Црноглаво коприварче (Sylvia atricapilla), Шумска
црвеноопашка (Phoenicurus phoenicurus), Црвеногушка (Erithacus rubecula), Обичен шарен
клукајдрвец (Dendrocopos medius), Црешнарка (Coccothraustes coccothraustes), Шумска безушеста
утка (Strix aluco), Мочуришна сипка (Parus palustris).
Цицачи: Блатна ровчица (Neomys anomalus), Мал потковичар (Rhinolophus hipposideros),
Ширококрилест северник (Eptesicus serotinus), Шумски глушец (Apodemus sylvaticus), Обичен (Црвен) елен (Cervus elaphus), Срна (Capreolus capreolus), Полв лешникар (Muscardinus avellanarius), Обичен полв (Glis glis), Невестулка (Mustela nivalis), Обичен твор (Mustela putorius), Куна белка (Martes foina), Јазовец (Meles meles).
Биохората Еремиал ја опфаќа зоната на суви подрачја во кои се вклучени степите, полу‐пустините и пустините. Овие подрачја се карактеризираат со изразити осцилации на дневната температура (температура во текот на едно деноноќие), студени зими, мало количество на врнежи и зачестено присуство на силни ветрови. На овие подрачја, без влијание на човекот, не растат дрвја, заради лимитирачките климатски фактори.
Во текот на топлата и сува фаза од пост‐глацијалниот период (Суб‐Бореал = од пред 5,000 до пред 2,500 години), Казакстанско‐Јужно‐Руските Степи по потекло од Арало‐Каспискиот Рефугиум се рашириле далеку на Запад зафаќајќи голем дел од Европа. Во следната фаза (Суб‐Атлантик = од пред 2,500 години, па се до денес), кога климата станала повлажна и постудена, за време на процесот на повлекување на степите кон Исток, некои флористички и фаунистички елементи опстанале на одредени изолирани енклави во рамките на Медитеранскиот Регион, како што е тоа случај со одредени подрачја во Македонија, пред се во нејзиниот Југо‐источен дел.
Комплексот на Еремиални Флористички и Фаунистички Елементи, главно се состои од под‐комплексот на степски елементи, односно на видови чие потекло води од Понто‐Касписките Степи. Дистрибуцијата на степските флористички и фаунистички елементи е поврзана со тревестите екосистеми и ограничена главно во низините на Југоисточна Македонија, меѓутоа одредени елементи се присутни и во планинскиот појас. Типични претставители на комплексот на степски флористички и фаунистички елементи на територијата на Националниот Парк Маврово се следните видови:
Растенија: Evonymus verrucosus, Onobrychis alba, Poa bulbosa.
Пеперутки: Simyra dentinosa, Scolitantides orion, Agrodiaetus damon, Euphydryas maturna, , Neptis rivularis, Melanargia russiae.
Водоземци: Жолт мукач (Bombina scabra).
Влечуги: Степска гуштерица (Podarcis tauricus), Жолт смок (Dolichophis caspius), Рибарка (Natrix tessellata), Остроглава шарка (Vipera ursinii).
Птици: Обична ветрушка (Falco tinnunculus), Обичен јастреб глувчар (Buteo buteo), Потполошка (Coturnix coturnix), Полска еребица (Perdix perdix), Белогушесто коприварче (Sylvia communis), Обичен сколовранец (Sturnus vulgaris).
Цицачи: Слепо куче (Spalax leucodon), Див зајак (Lepus europaeus).
Под‐комплексот на видови чие потекло води од Ирано‐Туранските Пустини е помалкуброен и
претставен со Орелот змијар (Circaetus gallicus).
Под‐комплексот на видови чие потекло води од Егејско‐Анатолиските Полу‐Пустини е претставен со следните видови:
Растенија: Eryngium campestre, Eryngium palmatum.
Влечуги: Македонска гуштерица (Podarcis erhardii), Поскок (Vipera ammodytes).
Биохората Орео‐Тундрал опфаќа студени подрачја без присуство на дрвја во Арктичкиот и Суб‐
Арктичкиот појас и високопланинскиот појас (над појасот на шумите) на повисоките планини во
Централна и Јужна Европа. Отсуството на дрвја е условено од природни лимитирачки фактори.

Кон крајот на геолошкиот период Терциер, за време на геолошките епохи Миоцен (од пред 23 до пред 5 милиони години) и Плиоцен (од пред 5 до пред 1 милион години) голем дел од денешната
територија на Европа имала тропско‐субтропска клима. Старите ладно‐љубиви (стено‐олиготермни) тундрални флористички и фаунистички елементи биле ограничени на Скандинавските Планини и во Источен Сибир.
Од друга страна Палео‐Ореалните (Палео‐Планински) или денешните Реликтно‐Планински Елементи биле ограничени на високопланинскиот појас на Алпите, Балканските Планини, Кавказ, Северно‐ Иранските Планини и на Памир.
Кон крајот на геолошката епоха Плиоцен (од пред 5 до пред 1 милион години) и во почетокот на
геолошката епоха Плеистоцен или Ледено Доба (од пред 1 милион до пред 12,000 години) дошло до драстични промени на климата.
Студените воздушни маси од Север продреле на Југ и ја покриле целата територија на Северна и
Централна Европа, како и високопланинскиот појас на планините во Јужна Европа. Високопланинскиот појас на повисоките планини во Република Македонија, исто така бил препокриен со вечен снег и мраз и преку лето, за што постојат бројни докази, како што се цирковите и ледничките езера.
Со почетокот на Леденото Доба (пред околу 1 милион години), широк бран на стено‐олиготермни
арктички и субарктички биоценози започнал да мигрира кон Југ до Јужна Европа. Симултано на овој процес, од планините во Јужна Европа, вклучително и од планините на Балканскиот Полуостров Палео ‐ Ореалните (Палео‐Планински) или Реликтно‐Планинските биоценози се спуштиле (мигрирале) во низините, каде што дошло до мешање со видовите од арктичко потекло. Овој процес се повторувал неколку пати, за време на глацијалните фази (Гинц, Миндел, Рис и Вирм) и интерглацијалните фази (Гинц‐Миндел, Миндел‐Рис и Рис‐Вирм) се до пред 12,000 години. На почетокот на Пост‐глацијалниот период, пред околу 12,000 години, просечната температура нагло се покачила и го достигнала својот прв максимум пред околу 10,000 години, што предизвикало масовна миграција на ладно‐љубивите (стено‐олиготермни) биоценози кон северните делови на Европа и кон високопланинскиот појас на планините во Јужна Европа. На тој начин, бројни арктички видови имаат дисјунктивен ареал на распространување, односно се среќаваат во Арктичкиот Појас и во високопланинскиот појас на повисоките планини на Балканскиот Полуостров, вклучително и повисоките планини во Македонија.
Во рамките на територијата на Националниот Парк Маврово, Орео‐Тундралниот или Аркто‐планински (аркто‐алпски) Комплекс на Флористички и Фаунистички Елементи е ограничен на високопланинскиот појас и е најбогато застапен во споредба со сите други планини во Македонија.
Под‐Комплексот на Аркто‐планински (аркто‐алпински) Флористички и Фаунистички Елементи е
претставен преку бројни видови, особено од флората и инвертебратната фауна, додека од
вертебратната фауна тој број е многу ограничен. Интересен е податокот од Stevanovic et al. (2009) дека, од вкупно 49 Аркто‐планински (аркто‐алпински) видови на растенија во Европа, кои се заеднички за планинските системи (Пиринеи, Алпи, Апенини, Карпати и Балканските планини), 24 видови се присутни на територијата на Националниот Парк Маврово.
Како типични претставители на аркто‐планинската флора и фауна ќе ги споменеме следните видови:
Растенија: Arabis alpine, Cerastium alpinum, Cerastium cerastoides, Euphrasia salisburgensis, Juncus trifidus, Kobresia myosuroides, Luzula spicata, Myricaria germanica, Nigritella nigra, Oxytropus campestris, Pedicularis verticillata, Phleum alpinum, Poa alpina, Polygonum viviparum, Potentilla crantzii, Sagina saginoides, Salix herbacea, Salix retusa, Salix herbacea, Saxifraga adscendens, Saxifraga aizoides, Saxifraga aizoides, Saxifraga oppositifolia, Saxifraga paniculata, Sedum anuum, Veronica alpina, Dryas octopetala, Geum reptans, Vaccinium uliginosum, Empetrum nigrum, Polygonum viviparum, Nardus stricta, Ranunculus crenatus, Oxytropis lapponica.
Пеперутки: Erebia euryale, Erebia gorge, Erebia pronoe, Erebia oeme, Boloria pales.
Птици: Водна трепетливка (Anthus spinoletta), Планинска чучулига (Eremophila alpestris), Голем северен потопник (Mergus merganser), Воден кос (Cinclus cinclus).
• Арктички видови на птици кои се присутни во Паркот само на зимување: Њорка/Кожуфар (Aythya nyroca).

Под‐Комплексот на Палео‐Ореални (Палео‐Планински) или Реликтно‐Планински Флористички и Фаунистички Елементи, помеѓу кои доминираат глацијалните ендемични форми е исто така богато застапен во високопланинскиот појас на Националниот Парк Маврово од кои ќе наведеме некои покарактеристични видови:
Растенија: Acantholimon androsaceum, Arabis bryoides, Achillea korabensis, Dianthus macedonicus, Erysimum korabense, Ranunculus degenii, Ranunculus wettsteini, Draba korabensis, Festuca korabensis, Sesleria korabensis, Crepis macedonica, Fritillaria macedonica, Pinus peuce, Pinus heldreichii, Abies borisiiregis, Daphne oleoides, Acer heldreichii.
Самовилски Ракчиња: Chirocephalus diaphanous carinatus, Branchipus intermedius.
Пеперутки: Pyrgus sidae, Colias balcanica, Lycaena candens, Boloria graeca, Erebia ottomana,
Coenonympha rhodopensis.
Птици: Жолтоклуна галка (Pyrrhocorax graculus), Шареногушеста завирачка (Prunella collaris),
Карполазачка (Tichodroma muraria), Снежно врапче (Montifringilla nivalis), Црвенокрста ластовица (Hirundo daurica), Скалеста ластовица (Ptyonoprogne rupestris), Еребица камењарка (Alectoris graeca); Планинска овесарка (Emberiza cia), Црногушесто ливадарче (Saxicola torquata), Скалест дрозд (Monticola saxatilis), Планинска црвеноопашка (Phoenicurus ochruros).
Цицачи: Савиев лилјак (Hypsugo savii), Снежна полјанка (Chionomys nivalis), Балканска снежна полјанка (Dinaromys bogdanovi), Реликтна кртица (Talpa stankovici), Четинарска полјанка (Microtus subterraneus), Балканска дивокоза (Rupicapra rupicapra balcanica).
Реките во Република Македонија се поделени во три сливни подрачја: Егејски, Јадрански и само во мала мера Црноморски Слив (Сливно подрачје на Реката Дунав). Водите на територијата на Националниот Парк Маврово преку Радика припаѓаат кон Јадранското сливно подрачје.
Од аспект на акватична зоогеографија, Балканскиот Полуостров е поделен на седум Зоогеографски Региони, кои се поврзани со речните сливни подрачја (Banarescu, 2004). Јужно‐јадранско‐Јонскиот Зоогеографски Регион ги опфаќа сливните подрачја на реките кои гравитираат кон западниот дел од Балканскиот Полуостров, од Црна Гора на север до Пелопонез на југ, вклучително и реката Радика.
Горниот и средниот тек на реката Радика, до Бошков Мост низводно го населуваат три автохтони
видови на пастрмки: Радичката пастрмка (Salmo farioides), Гарската пастрмка (Salmo montenegrinus) и Главатица (Salmo dentex), со ареал на распространување ограничен на Јужно‐јадранско‐Јонскиот Зоогеографски Регион.
Од зоогеографски аспект, потеклото на фауната во рамките на Биохората Темпорални Води е идентично со терестричната фауна. Во акватичните биотопи на помали надморски височини доминира Комплексот на медитерански и степски Фаунистички Елементи, додека фауната во бројните темпорални/семитемпорални локви, тресетишта и леднички езера лоцирани на повисоки надморски височини е од различно зоогеографско потекло вклучително: Сибирско, Степско, Кавкаско и Палео‐ Монтанско.

[:]

[jw_easy_logo slider_name="Logos Slider"]