[:en]A large portion of the Protected Area National Park Mavrovo is covered by forest ecosystems, encompassing an area of 33,179.15 ha*, which is 45.82% of the total area of the Park. The analysis of the structure and covering of various forest types has shown that the broadleaved woodlands are dominant, encompassing 70.72% of the total area under forests, followed by mixed forests with 18.90%, scrublands with 9.37%, coniferous forests with 0.96%, and forest plantations with 0.05%.

The mountain ecosystems with 35,604 ha, or 49.17% occupy the largest area of the Park, developing on elevations from 1,800 to 2,764 m asl. The average annual air temperature in this belt ranges from 0°C to -4°C, while the average annual sum of precipitations is 1,250 mm. The aquatic ecosystems encompass an area of 1,704 ha, or 2.35% of the total area of the Park. The reservoir Mavrovsko Ezero Lake encompasses 75% of the total aquatic surface in the Park; 10.3% belong to the planned future reservoir Lukovo Pole; 1.1% to the planned future reservoir Boshkov Most; 13.1% of the aquatic surface is covered by the rivers and streams. Summarized, it is 99.5% of the total aquatic surface of the Park. The remainders 0.5% belong to aquatic surfaces covered by glacial lakes and temporary pools.

VEGETATION

The vegetation of the National Park Mavrovo is represented by 41 plant communities, of which: 23 forest communities, three (3) meadow plant communities and 13 communities of high-mountain vegetation.

Forest ecosystems are represented by 25 forest communities, of which: four (4) coastal floodplain forest communities, 15 typical forest communities in the belt of oak and the belt of beech forests, and six (6) forest communities of coppice forests. Meadow plant communities within the territory of the Park are represented by three (3) plant communities, of which two (2) are lowland meadow plant communities and one (1) is mountain to subalpine meadow plant community. Almost 50% of the Park area (356 km2) is covered by high-mountain vegetation. The high-mountain vegetation is composed of 13 clearly defined plant communities. The plant species of high-mountain vegetation are represented by various floral elements, among which, the autochthonous tertiary floral elements are most significant.[:mk]На територијата на Националниот Парк Маврово доминираат три групи на клучни екосистеми:
• Шумски екосистеми
• Планински екосистеми
• Акватични екосистеми

Шумски екосистеми
Шумските екосистеми покриваат голем дел од територијата на Националниот Парк Маврово на
надморски височини од 600 до 2,100 метри. Од вкупната површина на Паркот која опфаќа 72,416.80 ha,
45.82% или 33,179.15 ha е покриена со шуми. Анализата на структурата и застапеноста на различните
типови на шуми, укажува дека широколисните шуми доминираат во Паркот, со 70.72% во однос на
целокупната површина под шуми. Следуваат, мешаните шуми со 18.90%, шикарите со 9.37%,
иглолисните шуми со 0.96% и култури од шуми со 0.05%

Од аспект на вертикална дистрибуција, шумските екосистеми се распоредени во неколку висински
појаси опфатени во следниве региони:

Дабов регион.

Дабовиот регион се простира во пониските предели до околу 1,200 m надморска
височина. Просечната годишна температура во овој регион се движи од 9‐14.2°C, додека просечната
количина на врнежи изнесува од 500 ‐ 900 mm. Во најјужните делови по течението на река Радика се
развива заедницата на даб благун (Quercus pubescens) и бел габер (Carpinus orientalis) (Ass. Querco‐
Carpinetum orientalis macedonicum). На стрмно инклинирани падини, во подрачја кадешто доаѓа до
судир на умерено студеното климатско подрачје со субмедитеранската клима се развива шумска
заедница на даб благун (Quercus pubescens) и црн габер (Ostrya carpinifolia) (Ass. Querco‐Ostryetum
carpinifoliae), која претставува една од почесто застапените заедници во Паркот. Шумската заедница на
даб горун (Quercus petraea) и црн јасен (Fraxinus ornus) (Ass. Orno‐Quercetum petraeae) се протега на
поголеми континуирани локалитети на потегот Селце‐ Галичник‐Лазарополе, покрај Гарска Река, Мала
Река, на Дешат и на Кораб во околината на селата Тануше и Ничпур. Таа е локално еколошки
педолошко‐петрографски условена, т. е. како резултат на промена на матичниот супстрат од
карбонатен во силикатен ‐ филитоиди и почвен тип еутричен камбисол. Шумската заедница на дабот
цер (Quercus cerris) и црн јасен (Fraxinus ornus) (Ass. Orno‐Quercetum cerris macedonicum) се сретнува на
највисоките делови од дабовиот шумски појас, при што гради шумски комплекси како резултат на
локално еколошки условена појава. Застапена е до вливот на Росочка Река во Мала Река, Селечка Река
и дел од Тресонечка Река, помеѓу селата Селце, Тресонче и Росоки до Осој.
Што се однесува до фауната, типични жители во овој појас се видови од комплексот на
медитеранските фаунистички елементи, во кој доминираат видови со понто‐касписко зоогеографско
потекло, како и еремијални степски видови, со зоогеографско потекло од арало‐касписките степи (види
поглавје Биогеографски карактеристики).

Буков регион.

Буковиот регион ги покрива горските предели помеѓу 1,200 ‐1,700 m надморска
височина. Овој регион зафаќа најголема површина од вкупната територија под шуми, и во него е
вклучена најголемата дрвна маса во Паркот. Просечните годишни температури во буковиот регион се
движат помеѓу 6.4 ‐ 8°C, додека просечната количина на врнежи се движи помеѓу 900‐1,100 mm.
Доминантни типови на почви во подгорскиот појас се светло кафеавите шумски почви, а во горскиот
појас се кафеави подзолести почви.

Подгорскиот буков регион се простира помеѓу 1,200‐1,400 m, главно во појасот на климазоналната
заедница Festuco heterophyllae‐Fagetum (шумска заедница на Подгорска букова шума). Во овој регион
апсолутна доминантна улога има Fagus sylvatica ssp. moesiaca (мезиската бука), со јасно изразена
катова структура, а во катот на дрвјата се среќаваат и: Prunus avium, Quercus petraea, Q. cerris, Sorbus
torminalis, Betula pendula, Populus tremula, Ostrya carpinifolia, Acer obtusatum, A. pseudoplatanus, A.
platanoides, Abies borisii‐regis и други.
Горскиот (монтанскиот) појас се простира помеѓу 1,400 и 1,700 m, појас на климатогената асоцијација
assn. Calaminthograndiflorae‐Fagetum (шумска заедница на горска букова шума) и е оформен од
различни типови букови, буково‐елови шуми. Асоцијацијата има јасно изразена катова структура. Во
катот на дрвјата, апсолутна доминација има буката (Fagus sylvatica ssp. moesiaca), едновремено и
едификатор на заедницата. Покрај неа, со поединечни примероци се сретнуваат следните видови: Acer
pseudoplatanus, A. obtusatum, A. platanoides, Abies borisii‐regis, Betula pendula, Salix caprea и други.

Предпланински регион.

Предпланинскиот е највисокиот шумски појас, кој се простира помеѓу 1,700
m и приближно 2,100 m надморска височина. Годишната просечна температура изнесува 3.5°C а
просечната количина на врнежи е околу 1,000 mm. Доминантен почвен тип е кафеавата подзолеста
почва, а другите почвени типови се многу ретки. Во овој регион се присутни шумската заедница на
субалпска букова шума (Fagetum subalpinum scardo‐pindicum) шуми на смрча (Picea abies) и вриштини
со боровинки (Vaccinium spp.) и планинска смрека (Juniperus nana).
Од фаунистичка гледна точка во овој регион доминираат Бореалните (сибирски) фаунистички
елементи, додека во помала мера се застапени и медитерански, компетитивно супериорни видови со
широка еколошка валенца и простран ареал на дистрибуција (види поглавје Биогеографски
карактеристики).[:]

[jw_easy_logo slider_name="Logos Slider"]