[:en]

General Information on Cultural Heritage

ARCHAEOLOGICAL HERITAGE

The significant number of locations, registered on the territory of Mavrovo National Park contributes to the continuous development of an organized way of living. The chronological limits of recorded archaeological locations encompass a period from late classical period until the late medieval period. However, the biggest concentration of archaeological locations belongs to the medieval period and offers valuable data on the quality of life of the medieval population on this territory.

The importance of the archaeological artifacts and the more representative field findings impose the need of creating permanent forms and types of their presentation for the purpose of cultural affirmation of the region. Archaeological heritage, as a basic component of the cultural identity of the region, should be treated as one of the most important segments in planning of future project activities.

BUILDING HERITAGE

Sacral Objects

The cultural heritage of Mavrovo National Park, which is represented by sacral monuments, reflects the most important dimensions of the local population’s creative contribution in shaping the cultural identity of the area, rich in representative objects and marked with high achievements and realizations of art. The parallel existence of the Christian and Islamic sacral buildings, which suitably contribute to the architectural and artistic traditions cherished throughout the centuries, witnesses about the creative cohabitation of different cultures, united in their creative existence today. Marked with the skill of the craftsmen – builders, and enriched with the magnificent vividness of the decorative components, they are real representatives of specific dimensions and features of the complex cultural identity of the region.

In the line of the oldest sacral objects is the most representative monument of the architectural and artistic heritage of the region, the monastery complex Saint Jovan Bigorski (St. John the Forerunner Bigorski Monastery). Inheriting the religious values of the old location of worship from the 11th century, and built on the foundations of older, medieval buildings, the monastery, which was restored starting from the end of the 18th and in the first decades of the 19th century, represents a compact architectural unity which is a real example of this area’s cultural identity with its building and art qualities.

Also, the church dedicated to the Saint Apostles Peter and Paul in the village of Tresonche deserves a special place, and represents a location of exceptional importance for realizing the traditional values of the regional cultural environment. The basilica with three-nave disposition (mid-19th century), with an additionally built open porch, is extraordinarily related to the morphology of the ground, creating exciting and impressive unity with the picturesque area.

Nonexistence of appropriate marking of sacral objects, which would point the way to their location, is one of the reasons for making it difficult to find them and arrive at particular locations.

Compared to the relatively large concentration of Christian sacral objects, the cultural heritage related to the Islamic monuments shows drastically more reduced range. Unfortunately, in the archive documentation of the Republic Institute for Protection of Monuments of Culture, there is only scarce information about them, which, together with the lack of appropriate research treatment and nonexistence of relevant expert literature, disables their evaluation in the context of general contribution to the Islamic heritage for the region’s cultural image.

Profane Objects and Traditional Architecture

The profane objects include part of the region’s cultural heritage which is significant in its size and important in its meaning. They reflect the specific forms of living from the past and also reflect the complex picture of various factors that have influenced the manner of creating the architectural look of the urban and the rural areas of this territory. The richness of the preserved fund and the specific forms of profane buildings and objects of traditional architecture contribute to the characteristic presentation of the building traditions, cherished during the 19th century.

The structure of the rural settlements which are on the territory of Mavrovo National Park shows various characteristics, originating from the field configuration, the climate features of the region, and the manner or organization of life. In addition, the region mainly has compact and semi-compact rural settlements, while the villages of dispersed type can be rarely seen. The fact that majority of the villages represent mountain settlements, points out the appropriate way of their organization as rural units, with architectural profile defined by the elements of chronological development of construction buildings, whose lower limit can be placed in the first half of the 19th century. Not neglecting the conclusion that the architectural look of the villages in the region has gone through particular changes, still, a certain number of settlements has preserved its original structure, which reflects the functional and esthetic value of the local building specifics. It mostly refers to the villages in the area of Dolna Reka and in the region of Mala Reka, whose architectural features are achievements of the craftsmen from the local builders’ guilds. Located in the picturesque area with dynamic natural qualities, these rural settlements represent exceptional examples of the traditional masonry, characterized with the values of the local cultural matrix.

In this context, we could mention the village of Bitushe, located in the area of Dolna Reka; the village of Rosoki in Mala Reka; the neighboring village of Selce; the village of Tresonche in Mala Reka that offers a slightly different image of the organization of housing units and possesses different and unique urban setting compared to the villages of this region as a mountain settlement of dispersed type; the village of Galichnik which, with its rural structure, represents organic unity of several ensembles – separate neighborhoods, connected in a unique architectural unity with the remarkably fitted architectural look of the old houses, related to the dramatic landscape environment. Among the rural settlements, characterized with an extraordinary vividness of the architectural look, we could mention the villages of Lazaropole, Gari and Janche, perfectly fitting into the authentic mountain landscape.

ETHNOLOGICAL HERITAGE

 Traditional Crafts and Skills

The development of crafts, the quality of the craftsmen’s production and the features of the traditional manufacturing are significant part of the cultural existence of Mavrovo National Park, which reflects the local population’s specific way of living and contributes to the maintenance and cherishing the genuine elements of the ethno-cultural stratigraphy of the area. Appearance of certain crafts and development of skills was related to the specific organization of life in different settlements, and has taken place in close correlation with the local characteristics of the region, resulting in extensive picture of craftsmen activities and rich production of traditional forms of local manufacturing. Change in lifestyle conditions, modern life dynamics and introduction of new production means and technologies that simplify and accelerate the process of making, have made a contribution for the large part of registered crafts to be altered, some of which even to disappear completely, and others have been integrated in the manufacturing and industrial production.

It can be concluded that it is a fact that majority of traditional crafts have completely disappeared, and have given their place to the modern industrial production.

Certain continuation can be observed only in the development of particular crafts techniques (cooperage, carpentry, goldsmith or silversmith craft), whose production shows quite a reduced scope and limited product sales.

Regarding the traditional skills, which used to be cherished as specific forms of traditional production, today we can register: weaving, embroidery, carpet making, and woodcarving, which, although “modernized” in terms of the modern materials and raw materials used, have retained the traditional characteristics of making. In that context, the first one that should be mentioned is the making of traditional folk costumes, which show exceptional vividness of the decorative elements and colorful variety.

It can be concluded that the rich fund of authentically preserved folk costume, as well as the representative scope of its continuous production, are a solid base for planning more organized ways for its presentation in form of ethnographic collections of special character, which would popularize this, in many of its characteristics, most representative traditional skill in the municipality.

The possibility of using this skill in the production of souvenirs with the traditional features of the folk costume could be utilized for different kinds of activities in the context of affirmation and popularization of the ethnological heritage, within the organized tourist offer.

Weaving of various types of fabrics, especially wool processing in the traditional way from the past, also represents one of the registered skills, which are still being maintained in the modern rural conditions of the settlements in the region, although in a very reduced scope. The existence of traditional looms, registered in some of the villages of Reka region, still enables production of woolen handiwork of considerable quality, representing constituent part of the interior home decoration.

Adequately planned activities for designing, production and distribution of these products would enable their suitable sale on the wider market and would provide affirmation to part of the traditional production in this region. From the aspect of the possibility for using the traditional skills in the planned activities for development of cultural heritage tourism, the woolen handiworks could become an integral part of the interior design of the accommodation facilities, reflecting the appropriate relationship with the traditional values of the characteristic local environment.

Local Customs and Folk Tradition

One of the components for shaping the general cultural image of the region is the existence, maintenance and treatment of the living heritage, which contains the various segments of the local myths, spoken traditions, ancient legends, rituals, seasonal rites and customs related to wedding and funeral ceremonies and religious holidays. Condensing in itself the extract of the folk beliefs throughout the centuries, these elements reflect the specific “myth” of the local population, embedded in the sociological concept of modern living. Cherishing the living heritage, which commemorates the ancient forms of folk traditions through the contemporary practice of worship, represents one of the important features of the cultural identity of this region, reflecting the various dimensions of its ethno-cultural stratigraphy.

In the existing literature, both expert and popular one, there is a rich fund of information on the folk tradition of the region whose richness and variety have been subject to admiration of travel writers and chroniclers, and have become part of the research of many historians and ethnologists. Originating from the religious music heritage, which in certain areas (Mijak region) it has ancient chronology and reaches the medieval period, the folk existence of this region has developed in several types of traditional singing, whose sounds have been kept as a music tone of the contemporary folk events. Exceptionally inspirational shepherd, wedding, and migrant workers’ songs, love lyric poetry and rite melodies, as well as the instrumental matrix for folk dances, represent valuable relic from the remote past time of folk tradition. However, as a result of the disappearance of the folk groups and fading away of traditional folk events, the characteristic music heritage of the region lives through a more compact form of performance during the period of seasonal rites and days of religious holidays.

The event that could best define the genuine forms of traditional customs in the region, and the devoted care for their continuous maintenance, is the magnificent ritual of the Galichnik Wedding Festival (Galichka svadba), which every year, on the religious holiday St. Peter, takes place as a ceremony of national character.

Revitalization of the events from the old customs and their wider affirmation, as well as reanimation of the rich folk tradition, in the context of more organized forms of presentation, would contribute to permanent preservation of the traditional qualities of the ethnological treasury in particular kinds of cultural presentation in public.

[:mk]

ПОЗНАЧАЈНИ ЕКСПЕРТСКИ НАОДИ ЗА КУЛТУРНОТО НАСЛЕДСТВО НА ТЕРИТОРИЈАТА НА НАЦИОНАЛНИОТ ПАРК “МАВРОВО„

АРХЕОЛОШКО НАСЛЕДСТВО
Значителниот број локалитети, регистрирани на територијата на националниот парк “Маврово„ зборува во прилог на континуираниот развој на еден организиран начин на живеење. Хронолошките граници на евидентираните археолошки локации опфаќаат период од доцната антика па сé до доцносредновековниот период, Сепак, најголемата концентрација на археолошки локалитети припаѓа на средновековниот период и нуди драгоцени податоци за квалитетите на живеењето на медиевалната популација на оваа територија.
Значењето на археолошките артефакти и порепрезентативните теренски наоди, наметнува потреба од создавање на трајни форми и видови на нивна презентација во правец на културна афирмација на регионот . Археолошкото наследство, како базична компонента на културниот идентитет на регионот, би требало да добие третман на еден од поважните сегменти во планирањето на идните проектни активности.
ГРАДИТЕЛСКО НАСЛЕДСТВО
Сакрални објекти
Културното наследство на националниот парк “Маврово„ кое го претставуваат сакралните споменици ги отсликува најважните димензии на творечкиот придонес на локалната популација во оформувањето на културниот идентитет на подрачјето, богато со репрезентативни објекти и обележано со високи ликовни дострели и остварувања. Паралелното егзистирање на христијански и исламски сакрални зданија, кои соодветно говорат во прилог на архитектонските и уметничките традиции негувани во текот на долгите столетија, сведочи за творечката кохабитација на различни култури, обединети во креативниот хабитус на денешното поднебје. Обележани со вештината на мајсторите – градители и облагородени со раскошната живописност на декоративните компоненти, тие се вистински репрезенти на специфичните димензии и одлики на комплексниот културен идентитет на регионот.
Во редот на најстарите сакрални објекти се вбројува и најрепрезентативниот споменик на архитектонско-уметничкото наследство на регионот, манастирскиот комплекс Свети Јован Бигорски. Наследувајќи ги духовните вредности на старото култно место од 11 век, и изграден врз темелите на постари, средновековни објекти, манастирот, обновен од крајот на 18 и во првите децении на 19 век, претставува компактна архитектонска целина, која со своите градителско-ликовни квалитети е вистински репрезент на културниот идентитет на ова подрачје.
Посебно место заслужува и црквата посветена на Светите Апостоли Петар и Павле во селото Тресонче, која претставува локација од извонредно значење за согледување на традиционалните вредности на регионалниот културен амбиент. Базиликалната градба со трикорабна диспозиција (средина на 19 век), со подоцна дограден отворен трем, е извонредно поврзана со морфологијата на теренот, градејќи возбудлива и впечатлива целина со живописниот предел.
Непостоењето на соодветна маркација на сакралните објекти, која би упатувала на нивната локација, е една од причините за отежнатото пронаоѓање и пристигнување до соодветните локалитети.
Наспроти релативно големата концентрација на христијански сакрални објекти културното наследство кое ги опфаќа исламските споменици покажува драстично поредуциран обем. За нив во архивската документација на Републичкиот завод за заштита на спомениците на културата,постојат за жал само оскудни информации, кои заедно со недостатокот од соодветен истражувачки третман и непостоење на релевантна стручна литература, го оневозможуваат нивното вреднување во контекст на општиот придонес на исламското наследство за културната слика на регионот.
Профани објекти и традиционална архитектура
Профаните објекти сочинуваат значителен по обем и важен по своето значење дел од културното наследство на регионот. Тие ги одразуваат специфичните форми на живеењето од изминатите времиња и ја рефлектираат комплексната слика на разнородните фактори, кои влијаеле врз начинот на создавањето на архитектонската визура на урбаните и руралните средини на оваа територија. Богатството на зачуваниот фонд и специфичните облици на профаните градби и објектите на традиционалната архитектура говорат во прилог на карактеристичната претстава за градителските традиции, негувани во текот на 19 столетие.
Структурата на руралните населби кои се наоѓаат на територијата на националниот парк “Маврово„ покажува различни карактеристики, кои произлегуваат од конфигурацијата на теренот, климатските одлики на поднебјето и начинот на организација на животните форми. Притоа, во регионот се застапени најмногу збиените и полузбиените селски населби, додека разбиениот тип села се среќава мошне ретко. Фактот што најголем дел од селата претставуваат планински населби, укажува на соодветниот начин на нивната организација како рурални единици, со архитектонски профил дефиниран од елементите на хронолошкиот развој на градежните објекти, чија долна граница може да се постави во првата половина на 19 век. Не занемарувајќи ја констатацијата дека архитектонската визура на селата во регионот претрпела определени промени, сепак, одреден број од населбите ја зачувал својата оригинална структура, која ја одразува функционалната и естетската вредност на локалните градителски специфичности. Тоа најмногу се однесува на селата во областа на Долна Река и во Малореканскиот предел, чии архитектонски одлики се остварувања на мајсторите од локалните градителски тајфи. Лоцирани во живописниот предел со динамични природни квалитети, овие рурални населби претставуваат исклучителни примери на традиционалното градителство, обележани со вредностите на локалната културна матрица.
Во тој контекст би ги издвоиле селото Битуше, лоцирано во областа на Долна Река; Малореканското село Росоки; соседното Селце; Малореканското село Тресонче кое нуди поразлична слика за организацијата на стамбените единици и поседува поинаква и единствена урбанистичка поставка во однос на селата од овој регион како планинска населба од разбиен тип; селото Галичник кое со својата рурална структура претставува органско единство од повеќе ансамбли – одделни мала, поврзани во единствена архитектонска целина со извонредно вклопениот архитектонски изглед на старите куќи, поврзан со драматичниот пејзажен амбиент. Меѓу руралните населби, обележани со извонредна живописност на архитектонската визура, совршено вклопена во автентичниот планински пејзаж, спаѓаат и селата Лазарополе, Гари и Јанче.
ЕТНОЛОШКО НАСЛЕДСТВО

Традиционални занаети и вештини

Развојот на занаетите, квалитетот на занаетчиската продукција и одликите на традиционалните изработки се значаен дел од културниот хабитус на националниот парк “Маврово„ , кој го одразува специфичниот начин на живеење на локалната популација и говори во прилог на одржувањето и негувањето на изворните елементи на етно-културната стратиграфија на поднебјето. Појавата на определени занаети и развојот на вештините бил поврзан со специфичната организацијата на животот во одделните населби и се одвивал во тесна врска со локалните карактеристики на подрачјето, резултирајќи со екстензивна слика на занаетчиски дејности и богата продукција на традиционални форми на локалното производство. Промената на животните услови, современата животна динамика и воведувањето на новите производни средства и технологии кои го поедноставуваат и забрзуваат процесот на изработката, придонесле голем дел од регистрираните занаети да се изменат, некои од нив сосема да исчезнат, а други да се интегрираат во мануфактурното и индустриското производство.
Она што може да се констатира е фактот за наполното исчезнување на најголем дел од традиционалните занаети, кои му го отстапиле своето место на современото индустриско производство.
Извесен континуитет може да се забележи само во развојот на одделни занаетчиски техники (кацарски, столарски, кујунџиски занает), чија продукција покажува мошне редуциран обем и ограничен пласман на производите.
Од традиционалните вештини, кои некогаш се негувале како специфични форми на народната продукција, денес можат да се регистрираат: ткаењето, везењето, килимарството и копаничарството, кои, иако “модернизирани” во смисла на употребените современи материјали и суровини, ги задржале традиционалните карактеристики на изработката. Во тој контекст, на прво место треба да се спомене изработката на традиционалните народни носии, кои покажуваат извонредна живописност на декоративните елементи и колористичката разиграност.
 Може да се констатира дека богатиот фонд на автентично зачуваната народна носија, како и репрезентативниот обем на нејзиното континуирано производство, претставува солидна база за планирање на поорганизирани начини за нејзино претставување во вид на етнографски збирки и колекции од посебен карактер, кои би ја афирмирале оваа, по многу свои карактеристики, најрепрезентативна традиционална вештина во општината .
Можноста за утилизација на оваа вештина во продукцијата на сувенири со традиционалните одлики на народната носија, би можела да биде искористена за различни видови активности во контекст на афирмација и популаризација на етнолошкото наследство, во рамките на организираната туристичката понуда.
Ткаењето на разновидни видови ткаенини, особено обработката на волната на традиционалниот начин од минатото, исто така претставува една од регистрираните вештини, кои се одржуваат во современата рурална опстановка на населбите во регионот, иако во мошне редуциран обем. Постоењето на традиционалните разбои, регистрирани во некои од Реканските села, сéуште овозможува продукција на волнени изработки со завиден квалитет, кои претставуваат составен дел од уредувањето на домашните ентериери.
Адекватно планираните активности за дизајнирање, продукција и дистрибуција на овие производи, би овозможиле нивен соодветен пласман на поширокиот пазар и би обезбедиле афирмација на дел од традиционалното производство на ова подрачје. Од аспект на можноста за искористување на традиционалните вештини во планираните активности за развој на културниот туризам, волнените изработки би можеле да претставуваат интегрален дел од ентериерниот дизајн на сместувачките капацитети, одразувајќи го соодветниот однос кон традиционалните вредности на карактеристичниот локален амбиент.

 

Локални обичаи и фолклорна традиција
Една од компонентите за вообличување на општата културна слика на регионот е постоењето, одржувањето и третманот на живото наследство, кое ги содржи разновидните сегменти на локалните митови, усните преданија, древните легенди, ритуалите, сезонските обреди и обичаите поврзани со свадбените и посмртните церемонии и верските празници. Кондензирајќи го во себе екстрактот на народните верувања од изминатите столетија, овие елементи го одразуваат специфичниот “мит” на локалната популација, вграден во социолошкиот концепт на современото живеење. Негувањето на живото наследство, кое ги комеморира прастарите форми на народните традиции преку современата култна практика, претставува едно од важните обележја на културниот идентитет на ова подрачје, рефлектирајќи ги многувидните димензии на неговата етно-културна стратиграфија.
Во постоечката литература, стручна и популарна, егзистира богат фонд на податоци за фолклорната традиција на регионот, чие богатство и разновидност биле предмет на воодушевување на патеписците и хроничарите, а станале и дел од истражувањата на многубројни историчари и етнолози. Израснувајќи од обредното музичко наследство, кое во одделни краишта (Мијачки предел), бележи древна хронологија и досегнува до средновековниот период, фолклорниот хабитус на ова подрачје се развил во повеќе видови на традиционално пеење, чии одгласи се зачувале како музички фон на современите народни случувања. Извонредно инспиративните пастирски, свадбарски и печалбарски песни, љубовната лирика и обредните напеви, како и инструменталните матрици за народните игри, претставуваат драгоцен реликт од далечното минато на народната традиција. Сепак, поради замирањето на културно-уметничките друштва и згаснувањето на традиционалните фолклорни манифестации, карактеристичното музичко наследство на регионот живее преку покомпактен формат на изведба во текот на одвивањето на сезонските обреди и на деновите на верските празници.
Она што би можело најдобро да ги дефинира изворните форми на традиционалните обичаи во регионот и грижливата нега за нивно континуирано одржување е раскошниот ритуал на Галичката свадба, која секоја година, на Петровденскиот празник, се одвива како свеченост од општонароден карактер.
Ревитализацијата на содржините на старите обичаи и нивната поширока афирмација, како и реанимацијата на богатата фолклорна традиција, во контекст на поорганизирани форми на презентација, би придонесле за трајно презервирање на традиционалните квалитети на етнолошката ризница во соодветни видови на културно претставување пред пошироката јавност.

[:]

[jw_easy_logo slider_name="Logos Slider"]